Хрватима с љубављу

Александра Нинковић-Ташић је рођена 1978. године у Београду, а постала је позната као творац ”Пупинизације”. Лично је вратила Идворског пастира Михајла Пупина у све земље Светога Саве. Аутор је седам изложби и одржала је преко три стотине предавања. Председник је Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин. Носилац је титуле амбасадора Унеско клуба Универзитета Сорбона.

Награђена је и од Уједињених нација због доприноса популаризацији науке и имена Михајла Идворског Пупина. Ово јој је десета књига коју је написала, а међу претходних девет су Звездобројци 1, Звездобројци 2, Обједињене аутобиографије Михајла Пупина и Николе Тесле, Човек испред науке, Звонари слободе и Дубровачки Срби - изгубљено наслеђе.

Добитник је Награде града Београда, Валтровићеве награде, Награде Теслиног друштва у Америци, Специјалног признања УН, носилац је титуле Витеза српске културе.
Брине о историји српске науке, Пупину, Тесли, Милутину Миланковићу, али и о Ивану Ђаји, Јовану Цвијићу, Атанасију Николићу и Руђеру Бошковићу.
Овом ”заветном” књигом је је одлучила да дуг мора да се врати и да заједно са Браниславом Станковићем са којим је већ објавила две књиге, заштити српство великих умова и великих срца.

Бранислав Станковић је рођен 1967. у Шапцу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду. Од 2001. до 2004. руководио је етно-парком Совљак у Мачви. Од 2005. до 2014. био је директор Народног музеја у Шапцу. Аутор је неколико књига (Мачва у Другом српском устанку, Срби у Другом светском рату, Суфферинг оф Шабац анд Мачва ин тхе Греат wар, Звонари слободе, Изгубљено наслеђе – дубровачки Срби, Слика једног краја), монографије Невиђени Београд у објективу Ристе Марјановића, као и критичког издања мемоарске грађе Повлачење из Србије Луја Л. Томсона и Дневника Ружице Војић.

Поред тога, аутор је и шеснаест изложби, као што су: Јанко Веселиновић – живот и дело (поводом сто година од пишчеве смрти), Немачки антисемитски плакат у Србији 1941–1945, Мали велики Париз (о утицају француске културе на друштвени живот Шапца од почетка XИX века до почетка Другог светског рата), Немојте нас заборавити, Српски санитет 1914–1918, Звонари слободе – Михаило Пупин и Свети владика Николај, О једној младости итд. Поводом обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, у Паризу 2018. представио је пројекат Немојте нас заборавити.

Руководилац је пројекта Музеј шабачких Јевреја.
Добитник је награде Михаило Валтровић.